Kladovo danas

Postoje gradovi koji su izgrađeni oko reke. I postoje gradovi kojima je reka uzeta – a da nikada nisu obeštećeni.

Kladovo pripada ovoj drugoj grupi.

Nekada ime koje se izgovaralo u najelitnijim restoranima Evrope i Amerike, danas je grad koji polako nestaje sa mape. Ne metaforički. Doslovno – brojem stanovnika, ekonomijom, kulturnim životom, perspektivom.

Kladovski kavijar – proizvod po kojem se ime grada izgovaralo širom sveta

Kavijar kao identitet, ne kao luksuz

Jesetarske vrste, stare gotovo 200 miliona godina, vekovima su migrirale Dunavom. Morune su dolazile iz Crnog mora, prolazile kroz Đerdapsku klisuru i mrestile se uzvodno.

Od tog ciklusa živeli su ljudi. Ne samo ribari, već čitave zajednice, zanati, industrija, izvoz, reputacija. Kladovski kavijar nije bio mit – bio je standard.

Bio je to proizvod bez gorčine, bez kiselosti, sa preciznom, delikatnom slanoćom. Kavijar koji se nije prodavao na količinu, već na ime.

Đerdap: energija za državu, gubitak za grad

Izgradnjom hidroenergetskog sistema Đerdap, Dunav je podignut za oko 30 metara. Time nisu nestali samo virovi, već i čitav jedan ekosistem.

Projektanti su „zaboravili“ riblje staze. Ne jednom – već dva puta. I kod Đerdapa I, i kod Đerdapa II.

Posledica? Prekinut migratorni put riba koje su opstajale milionima godina. Ono što priroda nije uspela da uništi, uradila je ljudska nebriga.

Šta je Kladovo dobilo zauzvrat?

Struja proizvedena u Đerdapu puni državni budžet. Kladovo, grad koji je platio najveću cenu, dobija mrvice.

Ukidanjem fonda rente, nestao je i poslednji institucionalni mehanizam kojim je lokalna zajednica dobijala makar simboličnu nadoknadu.

Danas Kladovo nema banku. Nema industriju. Nema ozbiljnu strategiju razvoja.

Ima samo statistiku koja pokazuje stalni pad broja stanovnika. Projekcije nisu pesimistične – one su alarmantne.

Grad koji je platio – a nikada nije naplatio

Kladovo je dalo reku, ribu, industriju, identitet. Dobilo je tišinu.

Ovo nije nostalgičan tekst. Ovo je pitanje odgovornosti – i današnjih vlasti, i svih prethodnih.

Ako se već decenijama koristi energija proizvedena ovde, ako se nacionalni budžet puni ovde, onda je pitanje jednostavno:

Zašto se Kladovu ne vraća ništa?

Morune se možda nikada neće vratiti. Ali istina mora.

Ovo nije priča o prošlosti. Ovo je priča o odluci da li Kladovo ima budućnost.