„Đerdap“ proizvodi milijarde kilovat-časova, pomera reku i budžete — ali kada dođemo do posledica, brojke postaju nezgodne.
O „Đerdapu“ se u Kladovu govori najčešće pred izbore. Tada svi znaju koliko daje, koliko uzima i koliko smo „pored izvora a žedni“. Ali kada se skine politički ton, ostaju brojke. A brojke su tvrdoglave — i baš zato su najbolji test za svaku priču koja se prodaje kao „briga za narod“.
Gigantski poduhvat dvadesetog veka
Da bi se obezbedila godišnja proizvodnja od približno 6 milijardi kilovat-časova, povećala propusna moć Đerdapa sa 12 na 50 miliona tona prevezenog tereta, smanjilo vreme prolaska brodova sa 120 na 31 sat i troškove plovidbe sa 0,62 na 0,12 dolara po toni — izvedeni su radovi koji su bukvalno promenili teren, reku i infrastrukturu priobalja.
Iskopano je i nasuto 22.500.000 m³ zemnog materijala i 7.240.000 m³ stena. Ugrađeno je 3.250.000 m³ betona i 187.000 tona armature i metalnih konstrukcija. Izgrađeno je ili rekonstruisano 370 km nasipa, više od 50 km obaloutvrda i 1.200 km otvorenih drenažnih i drugih kanala. Instalirano je i preko 2.000 piezometara za merenje nivoa i kvaliteta podzemnih voda.
Izmešteno je i izgrađeno oko 200 km magistalnih i regionalnih puteva, uključujući Đerdapsku magistralu Kladovo–Golubac.
Cena napretka: zemlja, ribe, potopljena mesta
Za privredno korišćenje izgubljeno je 5.405 ha zemljišta, od čega je 2.472 ha bilo u privatnom vlasništvu. Ogromne površine zemljишnog fonda — oko 120.000 ha — izgubile su na kvalitetu kroz promenu boniteta i zemljišnih kultura.
Uništene su prirodne riblje staze kojima su ogromne ribe bogate ikrom dolazile iz Crnog mora do Đerdapa. Sa tim je uništena i proizvodnja u svetu nadaleko poznatog kladovskog kavijara.
Potopljen je niz naselja sa obe obale Dunava (Tekija, Sip, Donji Milanovac…), a izgrađena su nova sa ozbiljnom infrastrukturom. Formalno — napredak. Suštinski — deo pejzaža i pamćenja ostao je pod vodom.
Ekologija: „mulj pamti“ — a mi se pravimo da je to tuđa briga
Brana Đerdap 1 zadržava gotovo sve što se ispusti iz nuklearnih elektrana poput Pakša, Bohunica, Krškog i drugih, na rekama koje se ulivaju u Dunav.
U ogromnim nanosima đerdapskog mulja i živom svetu talože se dugoživući radionuklidi, pa se strahuje da sistem ne postane „najveće odgajalište radioaktivnog otpada pod vedrim nebom“.
I sad dolazi onaj naš deo — ironija koja nije smešna. Dok „svetla gore“ i sistem radi, niko nas ništa ne pita. Kad treba glas, svi su stručnjaci. Kad treba merenje i javni izveštaji — tišina.
„Sigurna kuća“ i predizborna magla
Decenijama se lokalna razvojna politika Kladova oslanjala na ulaganja EPS-a, odnosno državnog kapitala. Zahvaljujući „Đerdapu“ nastali su i dugo održavani brojni objekti: škole, toplana, toplovod, kanalizaciona mreža sa kolektorom, medicinski centri, hotel „Đerdap“, kulturni i sportski objekti, marina, gradska plaža, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i više od stotinu stanova ustupljenih institucijama.
A onda ide klasika: pred izbore opet „prozivke“ da „Đerdap ne uzvraća dovoljno“. Istovremeno, baš na primeru Kladova vidi se ogroman preobražaj koji je pratio ovaj sistem — od nekadašnjeg „srpskog Sibira“ do grada koji je dobio infrastrukturu i turistički potencijal.
Zaključak
„Đerdap“ je doneo energiju, plovidbu i infrastrukturu. Doneo je i potapanje, gubitak zemljišta, udar na riblji fond i ozbiljna ekološka pitanja.
Ako ćemo pošteno — traži se manje parole, a više merenja. Manje „pored izvora“, a više javnih podataka o onome što mulj pamti.
Autorski tekst zasnovan na dokumentovanim podacima o izgradnji i uticaju sistema HE „Đerdap“.
Kladovo danas 
Postavi komentar