Postoje gradovi koji nemaju ništa — pa im se i ne zamera. A postoje i oni drugi. Gradovi koji stoje pored izvora, a decenijama ostaju žedni.

Kladovo spada u ovu drugu grupu.

Ovde, na nekoliko kilometara od grada, već više od pola veka rade turbine Hidroelektrane Đerdap 1. Ne staju. Ne greše. Ne kasne. Proizvode struju u količinama koje se mere desetinama milijardi kilovat-sati. Proizvode novac. Ogroman novac.

A grad?

Grad se gasi.

Koliko je Đerdap doneo — a koliko je Kladovu ostalo

Do 2022. godine, samo srpski deo Đerdapa proizveo je skoro 300 milijardi kilovat-sati električne energije. Po prosečnim svetskim cenama, to su desetine milijardi dolara vrednosti.

A šta je Kladovo dobilo?

Nekada je postojala naknada za eksploataciju — renta. Godišnje oko 60 miliona dinara, što je u tadašnjim iznosima značilo milione evra u budžetu opštine.

Ta renta je ukinuta. Ne prirodnom nepogodom. Ne višom silom. Već zakonom.

Od tada, Kladovo je, grubo računajući, uskraćeno za više od 130 miliona evra.

Gigant koji ne hrani okolinu

Đerdap je tehničko čudo. Ali je razvojno — slepa ulica.

Grad pored najveće dunavske elektrane nema industriju vezanu za energiju, nema ozbiljna nova radna mesta, nema fond koji bi amortizovao posledice, nema demografsku strategiju.

Ima samo tišinu.

Lokalna vlast: prisutna, ali nevidljiva

Godinama nijedna lokalna vlast u Kladovu nije postavila ozbiljno pitanje: gde je renta, zašto je nema i šta grad dobija zauzvrat.

Njihov najveći „uspeh“ je što nema skandala. Naš najveći poraz je što nema ljudi.

Izbori su blizu. Pitanje ostaje.

Lokalni izbori u Kladovu su ove godine. I ovo je trenutak kada nema više prostora za opšte priče.

Ako grad pored ovakvog energetskog giganta propada, to nije sudbina. To je politika.

A politika ima ime, funkciju — i rok trajanja.

— Kladovo danas